ponedjeljak, 03.08.2009. | 15:44
I opet...
Bojala sam se. Osjećala sam. Sada više nema toga, sve što je ostalo sam ponovo ja. I nije me strah.Mislila sam da je pedofil posustao, da će me pustiti na miru. Mislila sam da mi je kazna to što mi se više neće javljat, što mi neće kupovati bonove i što će me ignorirat.
"Bit će veselo." Napisao je u poruci koju mi je poslao jučer negdje iza ponoći. Strah se vratio. Srce mi je počelo ubrzano kucat, a ruke nepodnošljivo tresti, kao onoga dana kad sam se našla s njim. Njegova slika mi je se našla pred očima, a scenariji ubojstva se ponovo počeli vrtit mojim bolesnim umom. Izašla sam na balkon, samo da provjerim stanje. Jebena tišina me dotukla, nigdje nikog. Ni auta nisu prolazila. Mjesto gdje je njegov auto zadnji put stojao je bilo prazno. Tek bi se koja noćna ptica oglasila.
Sama sam kriva. Kriva sam što se petljam sa svakakvim bolesnicima. Možda sam tražila samo malo jebene pažnje, jer je moj dragi daleko. I neka on kaže da me voli, šta mi znači ta ljubav kada nije tu uz mene? Kad je u Dubrovniku, i ne može doć ni preko vikenda, jer gospodin nema para. Potrošio ih je. Nema za put. Na koga je potrošio? Nije na mene. A sumnjam da bi u 2 tjedna potrošio 5-6 tisuća na sebe. Baš zbog ovakvih stvari počinjem vjerovat u tračeve tipa "Ima dijete i plaća alimentaciju". To, ili mi laže i govori da mu je plaća viša nego što je. Dolazi sad u utorak, i ostaje zastalno u Kninu. Blago meni. Pedofil je i dalje u igri, kladim se da će me uhodit.
Znam da ova cijela situacija izaziva zbunjenost kod mnogih od vas. Znam da vam nije jasno što radim sa 30-godišnjakom. Ali sve je se tako izmješalo da neznam ni sama više. Možda jednog dana kad ovo sve prođe, shvatim kako sam glupa, i da to nebi trebala ponoviti, iako čisto sumnjam.
Neki ljudi su mi rekli da odem na policiju, ali ne mogu. Uostalom, sve ovo sam sama tražila, nema ga smisla tužit. I šta onda, recimo da ga i osude na par godina, možda i manje, šta onda kad izađe? Zabrana pristupa neće pomoć, jer neznam kad je jedan jebeni papir nekog sprječio da se približi ovoj drugoj osobi. O ne, neće njega to sprječit. Onda će mi se itekako osvetit. Još da nezna gdje živim, bilo bi i dobro.
Neznam šta mi je činiti. Razmišljala sam da se počmem baviti crnom magijom. Da bacim neki spell na njega ili slično, ali to je suluda ideja. Uostalom, nemam pojma o crnoj magiji, i neda mi se baviti meditacijom i ostalim pičkama materinama, a to ne funkcionira tek tako. O čemu ja uopće pričam? Pa ja i nevjerujem u ovo!
Gubim se. Ne očekivam da mi dadnete neki savjet. Slobodno recite kako sam bolesna. Samo sam htjela nekome reći o trenutnoj situaciji, a gdje drugo se požalit nego na svom blogu?
petak, 31.07.2009. | 22:26
I pedofili mi se žele osvetiti...
Valjda je došao onaj trenutak kad nestajem ona ja, kad postajem odlučna, bezobrazna i bez osjećaja. Ona ja koju često ne viđaju ljudi oko mene. Ona je prava kučka, ne volim ju. I dođe u pogrešno vrijeme, trebala je doći prije, kada sam je trebala.Dogovor je bio danas, sa Krešom. Trebali smo se naći, on je trebao doći do Knina. Trebao me je odvest u neku šumicu i silovat. Pokvarila sam mu planove. Živio je za ovaj jebeni dan, a ja sam mu to uništila, iako je bio uvjeren da ćemo se naći.
Nazvao me.
"Hej" rekao je kad sam se javila. "Je li ti paše 9?"
"Neznam baš."
"Kako neznaš? Pa dogovorili smo se!" Osjetila mu se razočaranost u glasu. Razočaranost, pomješana sa bijesom.
"Idem sa frendicom vani."
"Pa ja i ti smo se dogovorili!"
"Dobro, eto, ja sam kuja. Ali neću se naći s tobom, u svakom slučaju."
"Dobro, bok." Rekao je ljutito. Poklopila sam prije no što je on poklopio i nastavila sa šminkanjem jer sam se baš bila spremala da izađem.
Par minuta nakon toga sam dobila poruku.
"Ti si mene zajebala, sad ću ja tebe." Napisao mi je.
"Daj, molim te, nazovi. Nemam više kuna na računu, ovo mi je zadnja poruka." Odgovorila sam mu.
Nisam dobila njegov poziv. Ništa. Izašla sam sa frendicom vani kao što i inače radim u to vrijeme, prepričala joj što mi se dogodilo i objasnila da zato kasnim. Gospođica mi je krenila sa onim svojim "rekla sam ti" "trebala si me slušat" i "sama si se uvalila u govna" šemama. Nije mi se dalo to slušat, jer ako netko već nema neki pametan savijet da mi dadne u vezi trenutnih događaja, ne treba mi netko tko će mi pametovat u vezi onog što sam napravila u prošlosti, dok su mi oni govorili da to "ne činim". Nakon što me izživcirala, smirila se, i pokušavala me oraspoložit. Nije puno pomagalo, jer nisam trebala nekog da me oraspoloži. Trebala sam dokaz da gospodin pedofil neće ispuniti svoju prijetnju.
Nisam znala kako bi me mogao zajebat. Kroz glavu su mi prolazile morbidne misli o ubojstvu i silovanju. Silovanje me i nije toliko brinilo kao nasilje koje bi mogao izvršiti nadamnom, iako se dotični nije činio tako nasilan, pa ćak ni zadnju put kad smo se samo na kratko našli. Ipak je on bio 30-godišnjak, a ja nemam pojma kako 30-godišnjaci razmišljaju. Niti imam dokaz da je mentalno zdrav.
Šetale smo po gradu, nisam vidila nigdje njegov auto. Valjda dan osvete još nije došao. Doć će kad ga najmanje očekivam, znam to. Tako to psihopati rade.
četvrtak, 30.07.2009. | 13:32
Ponovni početak
Novo ime, nova adresa. Gotovo kao da počinjem ispočetka. Razmišljala sam da potpuno otvorim novi blog, ali mi se nije dalo. Uostalom, previše me toga veže za ovaj blog, jednostavno ga nisam mogla napustit. Ma uostalom, isto mi je. Više i neću imat osječaj da je to onaj blog, jer nije. Sad moram mjenjat još i nadimak i avatar, grrr.Kao što sam predpostavila, ona joj je ženska dala moj link. I pročitala je sve moje postove, mislila da ja neću skužiti, da ću nastaviti pisati. E pa neće tako ićI! Neće se netko hraniti mojim životom. Vapi za tim da sazna svaku jebenu sitnicu iz mog uma, svaku bolesnu ideju, svaku nepromišljenu radnju, svaki sjebani događaj. Zašto? Neka živi svoj život, ja ću svoj. Ne mora znati sve što se meni događa, sve što ja razmišljam. Okej, najbolja mi je prijateljica, ali misli da neznam kako ona meni neke stvari krije? Pih, samo ja šutim, ignoriram. Jer mi ne može lagat, prebrzo shvatim kako stvari stoje. Razlika je ta što ja ne želim znat, jer me se ne tiče.
Ma totalno ne važno. Valjda će se nakon određenog vremena prestat trudit da sazna za ovaj novi blog. Samo se to nadam.